Profit vs. altruizam: Kako izgleda CSR budućnosti?

Krajem 19. i početkom 20. veka kompanije su poslovale na svaki, samo ne na odgovoran način. Korporativna neodgovornost najviše se ogledala u zagađivanju sredine, nebezbednim uslovima za rad i eksploataciji radnika, ali industrijska revolucija napravila je prvi značajniji korak ka društveno odgovornom poslovanju (CSR) kakvo danas poznajemo.‍

‍

Pitanje prava radnika bilo je ključno u ovom periodu, ali ne iz ugla njegovog zadovoljstva poslom kojim se bavi, već iz ugla zdravlja i bezbednosti: tadašnji poslodavci su shvatili da je zdrav radnik – produktivan radnik, a gde raste produktivnost, raste i profit. Na kraju dana, to je bilo ono što je najvažnije.

‍

Nakon Drugog svetskog rata, sa dolaskom novih izazova i pitanja, društvena odgovornost kompanija usmeravala se na postizanje socijalne pravde i zaštitu životne sredine, na šta se posebno skrenula pažnja usled procvata takozvanih zelenih pokreta.

‍

Danas, društveno odgovorno poslovanje (corporate social responsibility – CSR) tema je koja se ne dovodi u pitanje i koja je mnogo više od još jedne diskusije o tome na koji način će se potrošiti preostali budžet. Ili bi makar tako trebalo da bude.

‍

CSR je deo globalnog majndseta – jednostavno, podrazumeva se. Možda jeste trend, ali je trend koji želimo i koji bi trebalo da pratimo. Međutim, ono zbog čega uvek ima prostora za sumnjičavost jeste sama priroda društveno odgovornog poslovanja – reč je o biznis modelu u kome profitne kompanije traže načine da ostvare društvene i ekološke benefite i podrže neku “višu svrhu” dok istovremeno nastoje da ispune svoje lične ciljeve kao što je, recimo, rast prihoda.

‍

“Do well by doing good” iliti win-win situacija za sve – planetu, ljude, profit. Zato, pitanje nije da li uložiti u CSR, već kako uložiti u CSR tako da svačije potrebe budu zadovoljene.

‍

Osmišljavanje strategije

Način na koji će kompanije pristupiti ovakvim aktivnostima obično zavise od ekonomskih uslova, ali i samog okruženja i dešavanja spolja. Krize nas najbrže i najlakše podsete na to da bi trebalo da se držimo zajedno. Kada se svet menja, menja se i način na koji posmatramo stvari i rangiramo prioritete.

‍

U ovakvim situacijama mnogo je mogućnosti za društveno odgovorno poslovanje, ali važno je mudro pristupiti osmišljavanju strategije. U ovakvim situacijama cilj ne treba da nam bude profit, već odgovornost i pomoć kao takve. U ovakvim situacijama veza između brenda i korisnika podiže se na viši nivo, ali samo i isključivo ako je komunikacija iskrena i autentična.

‍

U poređenju sa generacijom X (27%) ili bejbi bumerima (16%), čak 41% milenijalaca iskreno je zainteresovano za CSR prakse kompanija, što samo potvrđuje mnogo veći stepen aktivizma i društvene odgovornosti mlađih generacija. Milenijalci, ali i generacija Z, žele da imaju jasan uvid u CSR strategije brendova, žele da znaju na koji način se oni zalažu za pozitivne promene i kako u tom pogledu napreduju.

‍

Formiranje trendova u CSR-u

Ovakva promena stava mlađih generacija i njihova uključenost u društveno odgovorne teme u velikoj meri utiču na formiranje trendova u ovoj oblasti. Osluškujući potrebe kako korisnika, tako i svojih zaposlenih, brendovi bivaju sve glasniji i hrabriji u zauzimanju strane, a zahvaljujući društvenim mrežama svoje napore mogu da podele sa širom publikom. Važno je, ipak, da svaki od njih pronađe svoj glas, a ne da prati trendove samo zato što “tako treba”.

‍

Što kompanija nastupa odgovornije, to je naklonjenost zajednice brendu veća – raste poštovanje, jača poverenje, a na kraju i lojalnost. Dok 55% Amerikanaca veruje da je važno da kompanije imaju jasan stav o ključnim društvenim, ekološkim i političkim pitanjima, 77% potrošača izrazito je motivisano da kupuje proizvode brendova koji su posvećeni misiji da učine svet boljim mestom.

‍

No, prilikom planiranja CSR aktivnosti, u fokusu ne treba da budu samo krajnji korisnici već i zaposleni – 70% zaposlenih ne bi radilo za kompaniju koja nema neku višu svrhu, a čak 92% onih koji su zaposleni u društveno odgovornoj kompaniji rado bi je preporučili drugim ljudima koji su u potrazi za poslom. Važno je naglasiti da se u ovakvom radnom okruženju zaposleni osećaju mnogo motivisanije i inspirisanije, što znači da je i stepen napuštanja kompanije znatno manji. Dolazi vreme kada generacije koje stasavaju neće želeti da rade u sistemima koji nisu odgovorni i transparentni i sa kojima ne dele iste vrednosti – mislite o tome.

‍

Na koje sve načine kompanije mogu da deluju društveno odgovorno?

U pogledu održivosti, to bi bila upotreba plastičnog otpada za kreiranje novih proizvoda, otvaranje zelenih kancelarija, korišćenje obnovljivih izvora energije, postavljanje solarnih panela, borba protiv bacanja hrane.Etičko poslovanje, borba za jednakost u plaćanju i tretiranju žena i muškaraca na poslu, inkluzija i filantropske akcije u vidu donacija, volontiranja, podrške lokalnim zajednicama i osnivanje neprofitnih organizacija, još neke su oblasti koje CSR pokriva. Sa ovakvim rasponom tema, od kojih je svaka jednako značajna, jasno je da svaka kompanija može da pronađe svoj glas i oblast u kojoj svojim, možda malim, doprinosom može da napravi razliku.

‍

Mnogo je pozitivnih primera društveno odgovornog poslovanja. Lego od 2018. godine radi na tome da do 2030. svi njihovi proizvodi budu u potpunosti održivi.

‍

Japanska kompanija Epson nedavno je predstavila svoju novu korporativnu svrhu – “filozofiju efikasne, kompaktne i precizne inovacije koja obogaćuje živote i pomaže u stvaranju boljeg sveta”.

‍

‍“Mnogi naši klijenti posluju društveno odgovorno i na to smo vrlo ponosni. Epson, na primer, na najbolji mogući način demonstrira koliko će u suštini svega što radi biti misija koja vodi ka boljem, humanijem svetu”, navodi Milivoj Đorđić, Smartpoint general manager – Adria region, dodajući da posvećenost kompanije Epson zaštiti životne sredine traje skoro pa ceo vek. “Ušteda energije ključna je u borbi protiv globalnog zagrevanja. Međutim, brojne tehnologije troše značajne količine energije, a aktivne su u poslovnim sredinama svake sekunde. Revolucionarni asortiman štampača sa tehnologijom bez zagrevanja kompanije Epson zaustavljaju ovaj trend, zahtevajući manje energije, manje zemanskih delova i tako smanjuju uticaj na životnu sredinu”, objašnjava Đorđić.

‍

Koje kompanije su poznate po društveno odgovornom poslovanju?

Softverska kompanija Salesforce neguje model 1-1-1 po kome lokalnoj zajednici i neprofitnim organizacijama daje 1% proizvoda, 1% kapitala i 1% vremena svojih zaposlenih. Na godišnjem nivou, to je ogromna podrška.

‍

Brend Levi’s poštuje postavljene standarde za prava radnika i bezbedno radno okruženje, ali neguje i princip ekološke proizvodnje. Starbucks sarađuje sa lokalnim proizvođačima kafe kako bi njihovo snabdevanje bilo etičko.

‍

Google je takođe poznat po svom društveno odgovornom poslovanju, brizi o socijalnim pitanjima i zelenim inicijativama – njihovi centri za podatke koriste 50% manje energije od drugih u svetu.

‍

Platforme Netflix i Spotify obezbeđuju brojne benefite svojim zaposlenima i njihovim porodicama kao što je, na primer, plaćeno odsustvo za oba roditelja, čak i u slučaju usvajanja deteta, a svoje društvene mreže koriste za širenje svesti i podršku Prajdu, ekološkim pokretima i sličnim aktivnostima.

‍

Disney teži smanjenju otpada i karbonskog otiska, nultoj emisiji štetnih gasova, očuvanju voda, a takođe se zalaže i za bezbednost i prava zaposlenih.

‍

Zanimljiv primer društveno odgovornog poslovanja pokazao je The Washington Post koji se putem TikTok profila, koji je za kratko vreme postao viralan, borio protiv lažnih vesti za vreme globalne pandemije.

‍

Iako ne možemo biti sigurni gde je granica između ostvarivanja profita, građenja dobrog imidža i istinskog altruizma, povoda za optimizam ima. Možda skrivena namera i nije toliko bitna kada kao rezultat dobijemo informisanje i edukaciju, “otvorene oči” i svesnost da problemi postoje. To je, pretpostavlja se, prvi korak da se isti i reše.

‍

Šta nije CSR?

No, doniranje radi trošenja budžeta nije CSR – to je samo humanitarnost koja je, obično, kratkog veka. CSR nije “ispunjavanje dužnosti”, već je nešto što treba da postane dugoročna praksa kompanija. I iako možemo pomisliti da nećemo postići ništa ukoliko jedini radimo na detektovanju i rešavanju uzroka problema, setimo se da neko mora biti prvi i da neko mora biti primer koji će ostali slediti.Idealno je, naravno, da odgovorni budemo uvek – odgovornost nije nešto što po potrebi izvlačimo iz fioke. A, kada i ukoliko to zaboravimo, ne brinite, dogodiće se još jedna kriza koja će nas podsetiti da smo zajedno u svemu ovome.

‍

Nema više vremena za neutralnost. Sada je vreme za hrabrost. Sada je vreme da pronađemo svrhu u sistemu koji izgleda kao da je nema i – da budemo ljudi. Ili, da ne budemo, ukoliko nas je to i dovelo ovde gde smo sada.

‍

‍Za BIZLife tekst napisala: Ivana Tomić, Smartpoint Adria Brand Specialist

Foto: Unsplash