Koliko ličnog je previše ličnog?
Koncept društvenih mreža je takav da su naši profili – naši lični mediji.
S tim na umu, a podržani slobodom izražavanja, nećemo pogrešiti kada kažemo da svako ima pravo da na svom profilu objavljuje sadržaj koji želi, bez obzira na to šta njegovi pratioci žele. Međutim, da li nekada umemo da se zanesemo u svojoj slobodi i neadekvatno odaberemo “vreme i mesto”? Izgleda da – da.
Do sada ste verovatno svi već čuli za LinkedIn slučaj “crying CEO”, a verovatno ste i zauzeli stranu. Uplakani selfi direktora na profesionalnoj društvenoj mreži, uprkos tome što je uzrok njegovih suza upravo posao? Mnogi kažu ne, nikako. Ne na taj način, ne na tom mestu.
(“Spornu” objavu možete da pogledate na ovom linku.)
Ipak, reći da ovako ličnim stvarima nije mesto na društvenoj mreži koja se, uprkos trendovima i sve većoj zastupljenosti lifestyle sadržaja, i dalje vodi kao profesionalna, samo bismo uklonili prvi sloj etikete “upitno”. Šta se još nalazi ispod? Pitanje da li na društvenim mrežama treba objavljivati “društveno prihvatljiv” sadržaj bez ikakvih izuzetaka? Da li i dalje treba živeti u svetu u kome ljudi kriju svoje “pravo ja” zarad imidža ili komentara drugih? Da li su, iz ugla zaposlenih, poslodavci zaista osobe kojima je stalo samo do novca ili i oni mogu da budu “ljudi od krvi i mesa” koji imaju osećanja? Da li uopšte smemo da dozvolimo sebi da budemo emotivni u pogledu posla i karijere?Odgovor na sva ova pitanja, na neki način, vrti se oko jednog pojma – autentičnost.
Svaka društvena mreža, u svom maniru, počiva na temi ličnog brendinga. No, možda je sada trenutak da razmislimo da li je i dalje adekvatno smatrati da na Instagramu prikazujemo stil života, na TikToku našu zabavnu stranu, a na LinkedInu isključivo poslovnu?
Tehnički gledano, LinkedIn jeste profesionalna društvena mreža – i to najveća na svetu. Prećutno, većina nas je saglasna oko “pravila ponašanja” i sadržaja koji je za ovaj tip kanala komunikacije “primeren”. Međutim, toliko je različitih zanimanja da je gotovo nemoguće osmisliti “kalup” po kom će se svaka osoba na ovoj društvenoj mreži ponašati. Osim samog posla, tu su i pitanja ličnih interesovanja i hobija koje je takođe poželjno videti na LinkedInu u cilju boljeg predstavljanja svojim konekcijama, a sa idejom širenja lične poslovne mreže. Jasno je da uvek, u svakom trenutku, neko može da “sklizne” izvan okvira “očekivanog”.
Pitanje informacija koje delimo sa drugima uvek je pitanje slike koju želimo da stvorimo o sebi. Na nama je da odaberemo da li ćemo se voditi svojim osećajem i biti stopostotno autentični, čak i kada postoji opasnost od prelaska granice, ili ćemo pak želeti da makar i malo ulepšamo stvarnost. No, bez obzira na to koju stranu lično biramo, pre nego što odlučimo da sudimo o nečemu što vidimo na društvenim mrežama, moramo biti svesni da ljudi oko nas takođe biraju te da imaju svoje razloge zbog kojih se na kraju odlučuju za jedan ili drugi scenario.
Kada je reč o mišljenju koje imamo o direktorima, njihovom odnosu sa zaposlenima i ispravnosti mešanja emocija u posao, namera Brejdena Valakija i više je nego jasna. CEO marketinškog start-upa HyperSocial svojom selfi fotografijom u suzama, čiji je uzrok bio otpuštanje dvoje radnika, želeo je najiskrenije da stane iza filozofije koju živi – da biznis ponovo učini ljudskim. Želeo je da pokaže da i rukovodioci imaju osećanja, da im je stalo do zaposlenih i da nisu uvek tako hladnokrvni. Dok bi neko odabrao da lični brending gradi na osnovu idealnog, on se odlučio za potpuno iskreno.
“Želeo on to ili ne, Valaki je svojim postupkom pokrenuo globalnu raspravu i preko noći postao globalno primećen – i to samo jednom fotografijom. Ovo nam pokazuje da LinkedIn kao platforma konstantno evoluira, naročito u pogledu sadržaja. Sa dolaskom mlađih generacija direktora, verovatno ćemo viđati sve više objava poput ove koje bismo možda pre očekivali da vidimo na Instagramu ili TikToku”, smatra Milivoj Đorđić, General Manager Adria Region, Smartpoint Adria.
Uprkos tome što su ga pojedini korisnici okarakterisali kao “krindž”, pa čak i napravili parodiju na njegovu fotografiju snimajući sebe kako plaču ali iz potpuno nevažnih ili bizarnih razloga, Valaki je dobio mnogo komentara podrške što samo potvrđuje da njegovu odluku o tome na koji način će istupiti pred svoju publiku moramo poštovati. Jer zaista, svi imamo pravo na izbor.
Međutim, u LinkedIn svetu koji i dalje funkcioniše na određenom temelju, pre ovakvog poteza se treba zapitati ne samo kome se obraćamo, već i ko su ljudi koji čine našu zajednicu. Ne moramo da postavimo pitanje šta oni žele da vide, ali možemo postaviti pitanje uz kakav sadržaj se osećaju prijatno, a kakav im budi nelagodu. Jer da, ličan sadržaj ponekad je zaista previše ličan za jedno ovakvo okruženje, a ono što mi smatramo autentičnim to uopšte ne mora da bude. “Double-check” je još važniji što je naša mreža kontakata veća.
Ako lični brending shvatimo kao, jednostavno rečeno, našu reputaciju, naš identitet, želećemo da se predstavimo u najboljem mogućem svetlu. Pitanje karijernog identiteta naročito je važno na profesionalnoj društvenoj mreži na kojoj konstantno bivamo procenjivani kao radnici ili lideri, na osnovu onoga što radimo dobro ili loše. U tom smislu, trebalo bi da se fokusiramo na isticanje naših snaga, postignuća, talenata, strasti, interesovanja… To je ono što nas definiše – i ovde ima sasvim dovoljno prostora za iskrenost.
Lični brending takođe predstavlja prvu asocijaciju koju će neko imati kada pomisli na vas. Ako pretražujete ime Brejdena Valakija na internetu, ovih dana ćete mahom nailaziti na tekstove o njegovim suzama. I iako je reč o nečemu krajnje ljudskom, pitanje je koliko će se javnost, posle ovoga, baviti njegovim talentima i dostignućima, onim što je on pored “crying CEO-a”. Ne možemo da kažemo da je Valaki u nekoj meri narušio svoju reputaciju, ali možda i jeste – zavisi iz kog ugla posmatrate.
Sve u svemu, jedno je sigurno: “Budući da je relevantniji nego ikad, očigledno je da će marketinški stručnjaci u budućnosti sve više koristiti i LinkedIn za razvoj ličnog brendinga, a ideja ili kreativnost ponovo će dati najveći rezultat, bile one plod nečije namere ili potpune spontanosti”, zaključuje Milivoj Đorđić, General Manager Adria Region, Smartpoint Adria.
Za Marketing mrežu tekst napisala: Ivana Tomić, Smartpoint Adria Brand Specialist
Foto: Unsplash